Britaniju treba da je stid sto obustavlja ili zamrzava pomoc nekim zemljama,pogotovo Indiji, koju je vekovima iskoriscavala i u svojim temeljima je ugradila krv i bogatstvo upravo tog jadnog naroda.Pa i svo drago kamenje ugradjeno u krunu, dijademe i nakit tog nabedjenogA sto s tice uku establismenta, to je u stvari krv i znoj Indusa. A sto se tice toboznjeg obustavljanja pomoci siptarima, verovatno je to obrnuto, jer su siptari potplacivali britance da im pomognu oko tkzv. nezavisnosti Kosova.Ja tako, a vi kako hovete.
Preporuke:
0
0
2
nedelja, 27 februar 2011 19:18
jezik licemerja
Kao i uvek i svugde, i današnji svet izbegava rešavanje problema, i bavi se preraspodelom ograničenog i već opredeljenog iznosa pomoći.
Ovo me podseća na programe štednje u moćnim korporacijam i bankama gde se zaposlenima nalaže da koriste ostatke upotrebljenih papira radi štednje. A korporativna ili bankarska elita pri tom deli po nekoliko stotina miliona dolara bonusa na isto tolike godišnje plate.
Dakle suština nije u tome da se dole negde, gde je i onako malo i siromašno, uštedi, nego da se tamo gde je previše preko svake ljudskom umu razumne i prihvatljive mere ograniči i to prebaci onima kojima je potrebno.
Jer, na papiru možete da uštedite koju stotinu dolara u celoj korporaciji godišnje, a pri tome njeni predsednici, kada bi primali upola manje, to bi značilo sumu reda milijardi dolara.
Slično je i to s pomoći, taj sitniš koji se baca gladnima da se održe u golom životu i ne ustanu protiv onih koji zadržavaju 90% za sebe. Pri tome 10% dele milioni ljudi, a onih 90% desetine ljudi.
Preporuke:
0
0
3
ponedeljak, 28 februar 2011 15:48
Angel
Sazreli plodovi zlih dela imperije...Dolazi vreme da se i vi o svom jadu zabavljate... ako, i zaslužili ste...
.jpg)
Ovo me podseća na programe štednje u moćnim korporacijam i bankama gde se zaposlenima nalaže da koriste ostatke upotrebljenih papira radi štednje. A korporativna ili bankarska elita pri tom deli po nekoliko stotina miliona dolara bonusa na isto tolike godišnje plate.
Dakle suština nije u tome da se dole negde, gde je i onako malo i siromašno, uštedi, nego da se tamo gde je previše preko svake ljudskom umu razumne i prihvatljive mere ograniči i to prebaci onima kojima je potrebno.
Jer, na papiru možete da uštedite koju stotinu dolara u celoj korporaciji godišnje, a pri tome njeni predsednici, kada bi primali upola manje, to bi značilo sumu reda milijardi dolara.
Slično je i to s pomoći, taj sitniš koji se baca gladnima da se održe u golom životu i ne ustanu protiv onih koji zadržavaju 90% za sebe. Pri tome 10% dele milioni ljudi, a onih 90% desetine ljudi.